40 godina "Letećeg cirkusa Montija Pajtona"

Sam pomen jednog datuma, petog oktobra, u Srbiji budi uspomene na... nazovimo to revolucijom. Bez i najmanje želje da izvodim podsmešljiva poređenja, petog oktobra se dogodila još jedna revolucija – godine 1969, sa početkom u 23 sata, na Televiziji BBC1 emitovana je prva emisija serijala "Leteći cirkus Montija Pajtona". Bilo je to revolucija u oblasti popularne kulture – njihov humor zasnovan na apsurdu, neskrivena ciničnost, otvoreno ruganje svakoj vrsti autoriteta, učinili su da mnogo toga ne ostane isto kao što je bilo pre toga.

Kada je televizijski serijal u pitanju, usnimljeno je ukupno 45 emisija koje su emitovane u nekoliko ciklusa od oktobra 1969. do decembra 1974. Bio je to zapravo splet teško objašnjivih (ali srećnih) okolnosti da je neko u jednom tako velikom i zahuktalom sistemu kakav je Britanska nacionalna televizija, odlučio da ustupi prostor mladim ljudima, koji su tek završili studije na Oksfordu i Kembridžu (uz jednog Amerikanca, Terija Gilijama. Niko od njih nije bio profesionalni glumac, niti je njihov pristup bio nalik na pristup ljudi koji su do tada radili televizijske humorističke serije, čak ni u Britaniji, gde je i te kako postojala tradicija otkačenog humora – na filmu, radiju i televiziji. Kako god, većina njih je već imala nekakvog iskustva sa radom na televiziji, i brzo su sklepali ideju za televizijski šou sastavljen od kolaža skečeva koje su sami pisali, i Gilijamovih animacija koje su trebalo da to nekako povežu. Projekat je odobren pod nazivom "Leteći cirkus Gvena Diblija" ("Gwen Dibley’s Flying Circus"), što je u poslednjem momentu preimenovano u... znate već kako.

Špica ovog serijala brzo se zarivala pravo u podsvest raskomoćenih TV posmatrača – animacija nastala jednostavnom (ali tako upečatljivom!) obradom fotografija isečenih iz časopisa s početka veka bila je propraćena pompeznom melodijom Marša zvona slobode, američkog kompozitora Džona Filipa Souze, s tim što je Gilijam pojačao zvuk udarca zvona na početku, a na kraju pridodao onaj odvratni zvuk nakon što velika (božanska?) noga upadne u kadar, stavljajući tačku na čitavu paradu i smrskajući sve pod sobom.

TO JE TO: Prema svedočenjima, BBC je bio nemaran prema ovom serijalu, smatrajući to za "mladalačko ludiranje" ili vežbu iz koje bi mogli da se razviju nekakvi mladi talenti, tako da je emitovanje pojedinih epizoda bilo često pomerano van najavljene vremenske šeme. Istovremeno, urednici se nisu trudili ni da "ispravljaju" ili utiču na rad na seriji. Teri Džons je upravo piscu ovih redova ispričao da je jedina intervencija usledila nakon emitovanje četvrte epizode, kada ih je na razgovor pozvao jedan od glavnih urednika i rekao: "Možete li da učinite da to bude malo zabavnije? Nije uopšte smešno kad nekakav odrpanac izađe iz mora i kaže: 'It’s'... (To je...)." Primedba se odnosila dakle na uvod u špicu, uvek na drugačiji način usnimljen, i bez sumnje uvek šašav.