Muzička žurka na najpoznatijoj rok tvrđavi
|
Ni kiša, a ni panika od svinjskog gripa nisu sprečile da ovogodišnji Egzit opravda titulu najveće muzičke žurke Balkana na kojoj je sve više stranaca
Ali, nemoguće se ipak dogodilo: Egzitov marketinški tim danas bez straha od podsmeha koristi izraz „Roskilde, Glastonberi, Egzit", aludirajući na tvrdnje da je fešta u Novom Sadu jedan od tri najveća muzička festivala u Evropi.
Sa ovom tvrdnjom mladi posetioci Petrovaradinske tvrđave mahom se slažu. Trevis (21) iz Londona kuva čaj na primusu i sprema se da ga „obogati" domaćom votkom, dok njegove dve saputnice spavaju u šatoru. Oni su jedni od mnogih koji su odlučili da ne plaćaju zvaničan kamp, već spavaju u divljem kampu na obali Dunava, odakle puca pogled na „muzičku tvrđavu".
- Ovo ovde je stvarno ogromno! Prvi put sam na Egzitu i šokiran sam ambijentom, toliko muzike na ovoj džinovskoj tvrđavi... Ima mesta za sve! Cene su smešne, piće je pet puta jeftinije nego na našim festivalima - kaže Trevis, i prepričava već pomalo otrcan „prevod" medicinske „šifre" novog gripa, H1N1: „have one, need one" (imam jedno, a treba mi još jedno - pivo!).
 |
|
Peti Smit i „Kraftverk" sinoć „odvalili" Treći dan Egzita obeležila su dva veoma različita nastupa na „Mejn stejdžu". Prvi je bio harizmatični muzički performans njujorške multimedijalne umetnice Peti Smit, koja je, kao i Igi Pop pre pet godina, uživo demonstrirala energiju i polet njujorške pank-rok scene. Nakon Peti Smit, na scenu su izašli ljudi iz potpuno suprotnog muzičkog miljea, nemačka veteranska elektro ekipa - „Kraftverk". |
Prepričavanje ovog štosa je jedini kontakt sa ovom bolešću. Nisu se ispunile mračne prognoze o Egzitu kao generatoru epidemije, a hirurške maske koje se prodaju na prilazima Tvrđavi, po cenama od 50 do 250 dinara, više su modni izraz nego način za prevenciju. Milan, prodavac maski, kaže da je očekivao da će žene biti najbrojniji kupci, ali da su muškarci ipak veći paničari.
 |
|
Svako sebi našao zabavu... Provod traje danonoćno |
- Devojke kupe masku i stave je oko vrata onako spuštenu, valjda liče sebi na doktorke iz američkih serija! Muškarci, i to oni iznad trideset godina, masku stavljaju preko usta i tako idu tvrđavom. Ispade da su frajeri veći hipohondri. Dosta njih kupi više maski, pa ih baca nakon nekoliko sati i menja novim - kaže Milan, koji je dodao i da je konkurencija među „maskarima" ogromna, i da se koriste razne metode privlačenja mušterija. Najveći promet imaju prodavačice odevene u kostim seksi bolničarki.
 |
| Džonatan Dejvis, frontmen „Korna" |
Na samoj Tvrđavi ove godine je u modi - tišina! Di-džejevi su došli na ideju koja će izvesno naći poklonike i van festivala. Posetilac diskoteke po imenu „Sajlent disko" dobija na upotrebu velike slušalice i prepusti se muzici, dok ostali prolaznici ne čuju muziku nego samo vide ljude koji oduševljeno igraju s osmehom na licu. Prve večeri bilo je izuzetno veliko interesovanje, pa su pojedini čekali satima ne bi li se pridružili masi sa slušalicama. Repertoar muzike koju je odabrao DJ je vrlo „šaren" - od „Metalike" do orkestra Bobana Markovića.
Kiša je na Tvrđavu donela i - blato. Mladi Britanci koriste kaljugu kao sredstvo zabave, skačući niz klizave nizbrdice i dočekujući se na stomak ili na leđa u dubokim barama blatnjave vode.
Britanci, kao najbolja evropska festivalska publika kojoj je jako malo potrebno da se zabavi, ili naprosto mladi divljaci koji u stranim zemljama rade ono što im ne daju kod kuće - dilema je na koju jedan površan pogled na Petrovaradinsku tvrđavu ne može dati odgovor. Izvesno je samo da je najezda sa Ostrva trajno promenila karakter najveće muzičke žurke na Balkanu.