Žika iz grupe Zana: Muka mi je od estrade!

- Zana se svesno povukla sa scene, jer nam je malo muka ljudi, okruženja, od onoga što pročitamo po žutoj štampi, a najviše od onoga što vidimo na estradi. Smatram da je prirodno da se ljudi malo sklone. Kada je kriza pravi umetnici se sklanjaju u stranu. Mi nismo to planski uradili, jednostavno smo u jednom trenutku osetili potrebu i povukli se sa estrade – kaže Zoran Živanović.
Šta vam najviše smeta?
- Ovo što gledate po televiziji više nije umetnost, nego loša estrada. Možemo to da izbegnemo, da napravimo jedan odmak i radimo samo ono što volimo. Dugo sam u ovom poslu preko 31 godinu i ako je ovo što gledamo estrada i umetnost, a ja sam siguran da nije, onda smo u velikom problem.
Kako vam se dopadaju razna muzička takmičenja kojih je sve više u Srbiji?
- Šta da kažem za takmičenja kojih ima sve više, a pobednici uvek budu prevareni. Pobede, i više ih niko nikada ne vidi, niko im ne daje šansu, čak ni taj poznati žiri koji, kao nešto glasa, za tu jadnu i talentovanu decu. Ispada da svi prave takmičenja da bi uzeli pare za SMS glasanje. Veoma sam ljut zbog toga i nekako osećam jednu vrstu gađenja prema tome.
Kako onda uopšte danas opstati u muzičkom svetu?
- Danas, kao i ranije može da se opstane jedino ako napraviš dobru pesmu, dobar tekst, jer jedino tako možeš da spasavaš i pereš sebe, ako radiš ono što voliš i ono što misliš da treba. Ne želim da zvučim kao neki matorac koji deli lekcije, još imam neverovatno mnogo energije, ali današnja muzika je užas. Ako jedna pesma ima rok trajanja mesec dana onda to nije to. Ne odnosi se samo to na Grand produkciju i turbo folk, već i na pop muziku, malo je velikih pesama i to fali ne samo u Srbiji već i u region. Mi autori treba da tražimo nove puteve u muzici.
Da li tekstopisci više nemaju ideja?
- Oni su odavno otišli dođavola, a to možete da vidite po tekstovima, samo ih pročitajte. Tu ne treba ništa da objašnjavam. Jelena i ja konstantno se svađamo i imamo nesuglasice oko tekstova – da li su dobri, treba li promeniti jednu reč. Za tekstove treba živeti, jer zašto inače trošiti energiju.
Zašto izbegavate medije, prezasićenost ili nešto drugo?
- Kada vidim u tabloidima neku pevačicu za koju nikad nisam čuo, a ona se slikala u donjem vešu na minus 11 kako prostire veš na terasi ne znam šta bih rekao. Pa, da li smo mi ludi, pa treba da prihvatimo da je to stvarno. E, zato Zane nema po novinama, pustili smo druge da pričaju i pokazuju se. Na nagovor moje žene, krećemo da radimo polako i za Zanu. Mnogo je oštra prema meni, pa sam morao da sednem za klavir i počnem da radim. U planu je neki maksi singl sa četiri pesme. O albumu više ne razmišljam, jer na njega stavljam devet pesama, a od toga prođe jedna ili dve. Jednostavno nije vreme za to ni finansijski, niti bilo kako. U pregovorima sam sada sa Aleksandrom Radović oko nekoliko pesama. Pokušavam sebi da ugodim, da ne radim mnogo, a da mi bude lepo u životu. To je san svakog čoveka i ja polako uspevam u tome.
Priča se da radite i za inostrano tržište?
- Radim za jednu devojku iz Pariza za koju me je sudbina vezala. Jelena je radila s njom na vokalu, a ja sam joj spakovao sve pesme iako nikada ranije nisam radio takvu muziku. U pitanju je težak rokenrol, a pri tom sam morao sve da prilagodim zapadu, jer će album biti objavljen u Engleskoj i Francuskoj – kaže Žika i otkriva detalje saradnje sa Đuletom iz Van Goga.
- U pitanju je duet Đuleta i tenora Gorana Dime. Uspeo sam da spojim dva totalno različita glasa i vrste pevača, a pesma će biti predstavljena 8. marta za Dan žena.