Nikola Đuričko: Biti tata je trajni zadatak

Dok se rashlađuje ledenim pićem, Nikola priča o novoj, neobičnoj predstavi „Metamorfoza“ reditelja Aleksandra Popovskog, u kojoj igra sa Nebojšem Glogovcem, Nadom Šargin, Jelenom Đokić, Goranom Šušljikom...

– Predstava je zanimljiva i pomalo čudna, jer se od nas zahtevala tzv. trupna igra i svi imamo po nekoliko uloga – objašnjava Nikola (35). – Poruka predstave je da se čovek nezaustavljivo menja i kroz nju su ispričane su brojne legende.
Imamo utisak da ga grize savest što pola sata, koliko je odvojio za intervju, nije proveo sa svojim mališanima, jednogodišnjim Đorđem i šestogodišnjom Nađom. Često ga, kaže, pitaju kako se snalazi u ulozi oca, a glumac ističe da je roditeljstvo mnogo više od uloge.
– Oduvek sam želeo porodicu i ne doživljavam to kao teret, već kao obavezu zbog koje moram da budem disciplinovaniji. Više ne ležem kasno i ustajem mnogo ranije jer sada postoji neko ko je važniji od mene i mojih potreba.
Poznati glumac nema pretenzije da bude savršen roditelj jer je, kako kaže, svestan da je to nemoguće. Međutim, spreman je da svojim mališanima pruži ljubav, pažnju i vreme, a sebi uskrati neka lična zadovoljstva.
– Ranije bih, u pauzi između probe i predstave, otišao na golf, a vikendom nisam propuštao utakmice američkog fudbala na Adi, i redovno sam pratio moj omiljeni klub „Vukovi“. Poslednjih godina moj raspored nije tako gust. Želim da što više budem kod kuće sa porodicom – priča Đuričko, koji je  suprugu Ljiljanu, filmsku producentkinju, upoznao na snimanju filma „Pljačka Trećeg rajha“.

NISAM NI JA IDEALAN SUPRUG
Glumac ističe da se grozi nepisanih balkanskih pravila, po kojima žena treba da brine o deci i kući, dok muškarac s mnogo većim konforom preuzima obaveze vezane za porodicu.
– Iako imamo ženu koja nam mnogo pomaže oko odgajanja dece, trudim se da pomognem supruzi jer ona, u suštini, ima mnogo više obaveza. Nisam ni ja idealan suprug, ne peglam i ne spremam kuću, ali tu sam kad treba da se „fizikališe“ – da se donesu kese iz prodavnice, iznesu bicikl i kolica za klince – nabraja kroz smeh svoje dužnosti.
Porodica Đuričko vikendom uživa u izletima daleko od gradske vreve i buke, a kada su kod kuće slušaju muziku, đuskaju i pevaju. To se, kaže glumac, često pretvori u male porodične karaoke, u kojima ćerkica Nađa pokazuje da je veoma muzikalna. Sin Đorđe se, za sada, najviše zanima za elektroniku – dugmiće i štekere.

Nikola misli da je još uvek rano da bi se predvidelo čime će se deca baviti i da li će, eventualno, krenuti očevim stopama.
– Neću odlučivati čime će se baviti kad odrastu, pustićemo ih da sami otkrivaju i razvijaju svoje sklonosti i sposobnosti. Mislim da se ne rađamo bogom dani za određene stvari, sposobnosti stičemo tokom odrastanja, samo treba da ih na vreme prepoznamo. Đorđe još uvek ne shvata da mu je tata glumac, ali Nađa me prepozna na TV ekranu – priča. – Međutim, ne reaguje burno i nije fascinirana time. Ne dižemo veliku dževu oko toga što sam glumac i na moju profesiju gledamo kao na bilo koju drugu.