Ana Bebić: Gubim stvari - pronalazim prijatelje!
|
Simpatična pevačica s torbom preko ramena često menja adrese, i tako će biti sve dok se ne nađe na svojoj, beogradskoj. Usput gubi stvari, ali zato pronalazi prijatelje. A pronašla je i ljubav, Filipa, zbog kog čak i peglanje dobija smisao.
Bivša ukućanka VIP VB i učesnica rijaliti šoua „Operacija trijumf“,
pevačica Ana Bebić, iako u Beogradu živi već godinu i po dana, i dalje
je bez prave adrese. U iščekivanju da se u Železniku sredi stan za nju,
Ana boravi kod svojih prijatelja, Nade i Alena.
− Seljakam se non-stop! Kome je gajba slobodna, evo mene s torbom i pitanjem: „Da li mogu tu da se istuširam?“ Nada i Alen su bili najbolji, primili su me. Kao što vidite, gajba je fantastična, a oni su divni prema meni, kod njih se hranim, tuširam, živim. Da nema njih i Filipa, vratila bih se sutra u Metković. Za koji dan će biti gotov stan u Železniku i odoh tamo. U njemu ću biti sa Adnanom Babajićem sa kojim pripremam album, a vrlo brzo ću izbaciti i singl.
U Metkoviću, iz kog potiče, ostala je Anina porodica i naravno malo nostalgije.
− Posao me je doveo ovde, super sam se snašla, imam prijatelje, momka i posao je tu. Sve ide po planu. Mojima je bitno da sam ja zadovoljna, srećna, da radim ono što volim. Najteže im pada što nisam blizu kuće, ali podržavaju me, stalno me zovu. Metković je lep, mali grad, svi se znamo. Ovde me najviše izluđuje što još ne mogu da odredim koliko mi stvarno vremena treba da negde stignem. Kažem da ću doći za 15 minuta, stignem za sat i po, a ne volim kašnjenja! Ne koristim gradski prevoz, ne poznajem Beograd i malo me je i strah.
Osim po izuzetnim vokalnim sposobnostima, Anu smo uočili i po originalnim modnim kombinacijama.
− Sama biram garderobu, još kao klinka sam volela nešto blesavo na sebi. Volim promene frizura, stajlinga... Izmenjala sam sve boje na kosi, plavu, ljubičastu, crvenu, crnu, ali sad sam se normalizovala, da mi ne opadne. Omiljeni modni detalj su mi rajfovi, ali stalno ih gubim i kupujem nove. Obožavam bele majice, vi ih zovete potkošulje, ispod svega ih oblačim, da se malo vidi gore, malo dole. Bez toga ne mogu. Svaki dan imam dve u mašini za pranje. Obožavam kaiševe i cipele svih boja sa petom od 12 cm, kombinujem ih uz sve i svašta. Trenutno imam 10-15 pari, ali ne mogu da ih nađem. Toliko sam stvari ostavila po celom gradu, već su svi izludeli sa mnom, svakih pet dana evo mene s koferom i pitanjem: „Mogu li tu da živim?“
Pre odlaska postavili smo i poslednje, nekako logično pitanje: Zašto ne živi zajedno sa Filipom?
− Još mi je rano za tako nešto!
− Seljakam se non-stop! Kome je gajba slobodna, evo mene s torbom i pitanjem: „Da li mogu tu da se istuširam?“ Nada i Alen su bili najbolji, primili su me. Kao što vidite, gajba je fantastična, a oni su divni prema meni, kod njih se hranim, tuširam, živim. Da nema njih i Filipa, vratila bih se sutra u Metković. Za koji dan će biti gotov stan u Železniku i odoh tamo. U njemu ću biti sa Adnanom Babajićem sa kojim pripremam album, a vrlo brzo ću izbaciti i singl.
U Metkoviću, iz kog potiče, ostala je Anina porodica i naravno malo nostalgije.
− Posao me je doveo ovde, super sam se snašla, imam prijatelje, momka i posao je tu. Sve ide po planu. Mojima je bitno da sam ja zadovoljna, srećna, da radim ono što volim. Najteže im pada što nisam blizu kuće, ali podržavaju me, stalno me zovu. Metković je lep, mali grad, svi se znamo. Ovde me najviše izluđuje što još ne mogu da odredim koliko mi stvarno vremena treba da negde stignem. Kažem da ću doći za 15 minuta, stignem za sat i po, a ne volim kašnjenja! Ne koristim gradski prevoz, ne poznajem Beograd i malo me je i strah.
Osim po izuzetnim vokalnim sposobnostima, Anu smo uočili i po originalnim modnim kombinacijama.
− Sama biram garderobu, još kao klinka sam volela nešto blesavo na sebi. Volim promene frizura, stajlinga... Izmenjala sam sve boje na kosi, plavu, ljubičastu, crvenu, crnu, ali sad sam se normalizovala, da mi ne opadne. Omiljeni modni detalj su mi rajfovi, ali stalno ih gubim i kupujem nove. Obožavam bele majice, vi ih zovete potkošulje, ispod svega ih oblačim, da se malo vidi gore, malo dole. Bez toga ne mogu. Svaki dan imam dve u mašini za pranje. Obožavam kaiševe i cipele svih boja sa petom od 12 cm, kombinujem ih uz sve i svašta. Trenutno imam 10-15 pari, ali ne mogu da ih nađem. Toliko sam stvari ostavila po celom gradu, već su svi izludeli sa mnom, svakih pet dana evo mene s koferom i pitanjem: „Mogu li tu da živim?“
Pre odlaska postavili smo i poslednje, nekako logično pitanje: Zašto ne živi zajedno sa Filipom?
− Još mi je rano za tako nešto!
Dodaj komentar