Ana Ivanović: Adama volim i od njega učim

Ana Ivanović, teniserka koja već duže vremena nosi epitet „najlepše“ uživa u komplimentima i uzvraćenoj ljubavi, otkriva detalje iz svog  života i taktiku kojom će se vratiti na vrh svetskog tenisa.

Kakav je mladić s kojim si? Kako on izgleda? Ne bi vi onoliko vremena proveli s nekim ako vam do toga nije stalo. Da li te razume, ipak su to različite kulture? Kako ste se upoznali?
- Volim Australiju i već pet-šest godina idem tamo ranije da se pripremim, imam tamo i rodbinu, tako da sam ove godine više vremena provela tamo i zaista je bilo lepo i super se slažemo, stvarno. I on je profesionalni sportista, pa se razumemo. Njegov sport je dosta različit, ali to je mentalna igra možda više nego u tenisu. Mnogo sam od njega naučila. Najpre da budem strpljiva, jer oni moraju da budu strpljivi, a to je nešto što meni fali dok sam na terenu. I kao što sam rekla, jesam perfekcionista i želim sve odmah, odjednom, i da sve bude savršeno. Naučila sam da za neke stvari treba vremena i treba malo strpljenja. 

Da li on zna odakle dolaziš? Je li video na karti gde smo mi?
- Kako da ne. 

Kada ste se upoznali, da li ste odmah nešto osetili?
- Bila je to privlačnost na prvi pogled, a zaista treba vremena da nekoga upoznaš mnogo bolje. Ali super se slažemo i pokušavamo da iskoristimo svaki trenutak da budemo zajedno. Ipak, i ja i on imamo karijeru do koje nam je mnogo stalo, mladi smo i to je naš prioritet. Naravno, pokušavamo da nađemo vremena za viđanje. To vreme koje provodimo zajedno mnogo cenimo i zaista nam je lepo. 

Da li si razmišljala o tome da ćeš jednog dana da se udaš i da budeš daleko od kuće?
- Ne, još je rano da razmišljam o tome. Sad nam je lepo i nikad se ne zna gde će nas život odvesti. Trenutno uživam i to mi najviše znači, stvarno pokušavam da se ne opterećujem previše šta će biti, kako će biti, nego prosto da budem u momentu.

Jesi li upoznala njegove roditelje?
- Jesam, sada kada sam bila u Australiji, provela sam malo vremena s njima.

A da li su tvoji roditelji upoznali njega?
- Jesu.

Šta su kazali kad su ga upoznali?
- Mislim da za roditelje nikad niko nije dovoljno dobar, ali dopao im se.

Ja se restužim kada ljudi stalno očekuju od nekoga da bude u maksimumu. Stalno očekuju da čovek mora da napravi fantastične rezultate. Je l’ to veliko opterećenje? Iskreno, mediji nisu uvek nežni…

- Zaista postoji pritisak, jer mnogo ljudi nas gleda samo kad se takmičimo, a ne znaju šta se dešava „iza scene“. Ne znaju ništa o tome kako radimo. Da li možda imamo neke trenere ili kondicionalne trenere koji nam ne odgovaraju ili nismo u formi. Svakome se desi da ima loš dan. Kod ljudi koji svakodnevno idu u kancelariju to se možda ne primećuje toliko, ali mi moramo da igramo pred hiljadama ljudi i onda to stvara veći pritisak. Pritisak medija smeta ma koliko se ja trudim da ne čitam i da me to ne dotiče, ali opet to ponekad stigne do mene, pa sama sebi stvaram pritisak.

Da li nekad pomisliš: „Baš nisu fer, i ne razumeju kako mi je.“?
- Ume to da zaboli. 

 Šta očekujete sada? Je li teško igrati? Meni je uvek fascinantno kako izdržite onoliko dugo na terenu.
- Godine su iza nas, mnogo i rada i treninga. Ove godine mnogo više uživam na terenu i bolje se osećam nego prošle godine, mislim da u je toku prošle godine došlo do prezasićenosti jer sam bila pretrenirana Oporavak je bio zapostavljen. Ali to sam sada promenila u pripremnom periodu prošle godine. Malo smo se više fokusirali na kvalitetniji rad. Manje vremena na terenu, a više za oporavak i masaže, istezanje. Zato sada imam ponovo želju za borbom i za takmičenjem. Dosta mi je razočaranja koje sam imala na teniskom terenu, ali su me ona ojačala i naterala da sazrim i da neke stvari gledam drugačije, jer do tada je sve bilo u usponu u mojoj karijeri. Sve je išlo nagore, uvek sam osvajala nove titule i dobijala.
Ja mislim da ćete vi dugo trajati. Uvek se iza zastoja ide napred. Federer je veliki izuzetak.
- Jeste, Federer je druga sorta.
Šta je to?
- Zaista ne znam, mislim da je to spoj više stvari. Mnogo sam pričala i s teniserima. Oni drugačije prilaze radu i takmičenju nego žene. Žene emotivno prilaze tome i skoro sve se svodi na to da moram da treniram pet-šest sati dnevno, inače neću moći da odigram najbolje što mogu, dok muškarci treniraju sat-dva ili tri, a onda ostatak vremena provode družeći se ili rade neke druge stvari, nešto što njih zanima. Žene provode više vremena na terenu i onda se često odmaraju u sobi uz film ili knjigu. Nema mnogo druženja i zato mislim da žene ranije prekidaju s karijerom, jer dođe do prezasićenja. I to želim da promenim. Želim da nađem vremena i za prijatelje i za porodicu. Pokušavam da nađem zadovoljstvo u malim stvarima, da odem do bioskopa s porodicom ili prijateljima u pozorište, zaista volim da odem u grad, u šoping, volim da čitam, da gledam filmove. Pokušavam da nađem neku zanimaciju, uvek.