Зорица Брунцлик: Пуна кућа рецепт за срећу
На улазу нас је дочекао Леон, бело штене малтешке пудле, који је весело скакутао око наших ногу. Зорица одлучно демантује било какву повезаност са „Великим братом”. Иако, признаје, радо би преговарала о томе, уколико јој понуде.
- Ако ме буду звали, а нису, и ако бисмо могли да нађемо заједнички језик и обострани интерес, што да не? Мада, не знам колико дуго бих могла да будем у таквом затвореном простору. То је велики изазов. Што се тиче живота са много људи, то ми није страно, а што се тиче неког физичког посла, било би време да почнем нешто и да радим. Да не раде више само за мене - смеје се певачица.
Није до сада радила послове, попут оних на телевизијској фарми, али тврди да би пристала и на тако нешто.
- Научила бих. Пошто не знам да укључим ни машину за веш, написали су ми како се то ради. На вратима машине стоји папир на коме пише које дугме треба стиснути. Ретко се дешава да ја то радим, али кад се деси, да не забрљам.
Ко је онда ових 25 година прао и пеглао кошуље Кемишу, питамо а Зорица озбиљно одговара:
- Па, жена ваљда, али она која нам ради у кући. Ја врло ретко. недавно сам укључила пеглу на пару и испекла се. Учинило ми се, да нешто што сам хтела да обучем није добро испеглано, а Славица, која ради код нас, већ је отишла кући. Одличан сам организатор, умем да организујем како да све други раде.
Скадар на Бојани
Иако Зорица тврди да је добар организатор, никако да организује коначно пресељење у Крњачу где има кућу. Јер, породица Брунцлик-Аранђеловић сада живи у строгом центру, у зони у којој је паркирање забрањено, што им ствара проблеме. Дешава се да, кад Кемиш чека Зорицу испред зграде, приђе му патрола саобраћајне полиције уз претње казнама и обавезно вербално „кошкање”.
![]() |
|
| „Бабита”
Зорица са Машом и Саром (клик за увећање) |
|
Да је пресељење и решење проблема с паркирањем врло близу доказ је и то што су пола ствари из стана већ пребацили у кућу. Док наш фотограф помера намештај како би поставио расвету за сликање, Зорица објашњава да је свакодневно премештање фотеља и канабеа за њу једна врста фитнес вежби.
- Скадар на Бојани би требало ускоро да буде готов. Мораћу да напишем књигу о мајсторима - смеје се певачица. - Један мајстор зида, други квари. Увезли смо каду из Немачке, преко Босне у Србију, чували је годину дана, а мајстори је намештали и пробушили. То је било прошле године у јулу и та када постаје нашем предузимачу ноћна мора. Сада је поправљена, али ми нисмо задовољни. Док овај мајстор не изађе из купатила, не дам да било шта други раде зато што ће да упропасте кућу. С обзиром на то да нам сад завршавају грејање, уселићемо се на пролеће.
Осим великих припрема за коначно пресељење у „оазу мира”, Зорица се припрема за „Гранд фестивал”, као и за издавање новог албума. Круна свега биће концерт поводом 35 година успешне каријере.
- Волела бих да на јесен одржим тај концерт јер мислим да би то било интересантно. Први албум са песмом „Не дај да нас раставе” је изашао на Светог Јована 1975. године. Нисмо могли то да обележимо сада, јер за неколико дана ће бити година од када је умро Љубомиров отац. Због пет смртних случајева које смо имали мало смо застали у раду на новом албуму иако сам ја отпевала половину песама. И моја ћерка Марија је написала једну песму - са поносом истиче мама Зорица, додајући да је са ћеркином песмом учествовала и на првом „Гранд фестивалу”.
За нови „Гранд фестивал” ће певати песму „Моја заклетва” и рекла је својим укућанима да јој осмисле стајлинг.
- Они увек имају замерке на моје облачење, па сам им дала домаћи да ми осмисле тоалету. Немам неке песме уз које би могао да иде купаћи костим, али сада ове моје ноге могу и да севну - смеје се Зорица образлажући да добро изгледа захваљујући ЛПЏ методама, врсти масажа и вежби за одржавање кондиције.


