Ivana Stanković: Verujem u ljubav za ceo život

Još je aktivna u svetu modelinga, a u šali kaže da će se skrasiti i udati, čim Severina stane na ludi kamen. Veruje u ljubav za ceo život, tako da će, naglašava, u brak ući samo iz velike ljubavi, ili se neće ni udavati.

Odavno je postalo uobičajeno da se u svet mode ulazi s prvim tinejdžerskim godinama, pa nas vest da je neka šesnaestogodišnja devojčica pobedila na svetskom izboru za top-modela više nimalo nije čudila. Ali, pre dvadeset godina to je bilo neuobičajeno, pogotovo u konzervativnoj Jugoslaviji, a opet - desilo se. Jedna Ivana iz Beograda je od svoje četrnaeste godine slala fotografije na konkurs zagrebačkog magazina „Svijet“ koji je organizovao domaći izbor za „Fordovo lice“.

- Dve godine su me uporno odbijali s obrazloženjem da im se dopadam, ali da sam premlada za tako nešto. Nisam odustajala i nastavila sam da šaljem fotografije. Kada sam prvi put svesno pozirala tati ispred fotoaparata, sa deset godina, osetila sam nešto, neku čaroliju i zaljubila sam se u to, pa zato manekenstvo ne mogu da zovem poslom, to je moja najveća ljubav, strast. Najsrećnija sam kada poziram – kaže Ivana Stanković (36), prva srpska manekenka koja je dostigla svetsku karijeru.

Prošle godine obeležila je dve decenije karijere u kojoj je krasila nekoliko naslovnih strana čuvenog magazina „Vog“, ostvarila četvorogodišnju saradnju s kreatorom Đorđom Armanijem, radila je kampanje za najjače svetske brendove, a i danas sa tridesetšest godina je veoma tražena.
A sve je počelo tako što je posle osvajanja trećeg mesta na svetskom izboru za „Fordovo lice godine“ otišla u inostranstvo. Svi su je podržali u tome, samo je otac bio protiv.

BOL ZA SESTROM
Zdrav odnos prema životu, ljudimam ali i svom zdravlju nosi od detinjstva, kada je cela porodica bila suočena s velikom tragedijom. Ivanina mlađa sestra Jelena umrla je od leukemije posle tri godine teške borbe sa bolešću. Lepa manekenka je dugo nosila bol u svojoj duši i pokušavala da u drugaricama nađe sestrinsku ljubav.
- Dugo smo se borili za Jelenin život, mama i tata su stalno bili u inostranstvu, gde su je odveli na lečenje. Ostajala sam kod kuće i čekala da se vrati, nadajući se da će ozdraviti. Nažalost, desilo se najgore. Koliko mi je nedostajala shvatila sam kasnije kada sam je tražila u raznim drugaricama i mnogo puta se opekla. Trajala je ta potraga dugo, dok jednog dana nisam pročitala Madoninu izjavu. Ona je rano ostala bez majke, nikad je nije prebolela i rekla je da je uvek tražila mamu u drugim ženama kojima je bila okružena. Kada je posle dugo vremena shvatila da je niko ne može zameniti, da je majka jedna i jedina, postalo joj je malo lakše. Tako je i meni sad, samo malo lakše.

BEBI VS. HALID
Pošto je Ivana gradsko dete, očekivali smo da nam ispriča i neke anegdote s asfalta, sa prvih žurki u kraju, ali ona nam pokazuje najdražu fotografiju na kojoj kao devojčica tera ovce!
- Preko godine sam živela samo za odlazak kod bake i dede u Bosanski Petrovac.  Meni je tamo bilo lepše nego u Beogradu, sve sam radila od poslova, uživala sam. Naravno, kao Beograđanka uvek sam bila velika zvezda kada dođem, a za Bosnu je vezano moje prvo i jedino foliranje u životu. Iako sam potpuno dušom pripadala tom kraju, ipak sam razumela da je to što sam iz Beograda na velikoj ceni, pa sam tako, kad su me pitali na jednoj igranci koju muziku slušam, odgovorila Bebi Dol, jer ona mi je delovala kao neko najbeogradskiji. I onda su pustili njenu pesmu, a pošto je nisam znala, uopšte nisam ni ustala da igram. Ali kad je na red došao Halid Bešlić i „Dijamanti“, skočila sam i počela da igram i pevam, na šta me je jedan dečak pogledao i rekao: „Zašto si lagala? Ti ne slušaš Bebi Dol!“ Pocrvenela sam do ušiju i tada rešila da više nikada tako nešto ne uradim.

LEPTIRIĆI U STOMAKU

- Ne mogu lepe žene da budu nesrećne, jer im se udvaraju, žele njihovo društvo. Ali, za ljubav je potrebna sudbina, i hemija i sreća i da se zvezde poklope, a to vrlo često nema veze s lepotom. Najsrećnija sam u fazi zaljubljenosti, tada sam i najlepša. Početak svake ljubavi mi je najidealniji i to bih želela da zamrznem, da taj osećaj traje zauvek. Meni stalno trebaju leptirići u stomaku, cveće, mali znaci pažnje, da treperim, da iščekujem trenutak kada ćemo se videti. Kod mene je sve ili ništa, tako da ću u brak ući iz velike ljubavi ili toga neće ni biti, verujem u ljubav za ceo život. U svakom slučaju, čekam da se uda Severina, pa ću onda ja. Ona je malo starija od mene, još nije stala na ludi kamen, pa i ja imam još vremena.